Суббота, 08 08 2020
Войти Регистрация

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Create an account

Fields marked with an asterisk (*) are required.
Name *
Username *
Password *
Verify password *
Email *
Verify email *
Captcha *

«Прашњаво сунце». Преведена збирка песама Валерија Казакова

  • Понедельник, 06 июля 2020 11:00

У Београду, у издању Удружења поетских стваралаца (ур. Анђелко Заблаћански), објављена је збирка песама Валерија Казакова преведена са руског језика. Поезију је превела Дајана Лазаревић, а читаоци ће имати прилику да се упознају са минијатурама познатог белоруског песника, које ћемо представити и читаоцима овог портала.

Валериј Николајевич Казаков је рођен 26. октобра 1952. године у Магиљовској области у Белорусији. Познат је као белоруски и руски прозни писац, песник, научник и мецена. Казаков је аутор 28 књига прозе и поезије, међу њима су романи „Сенка Гоблина“ (Тень Гоблина), «Слуга највишег демократе» (Холоп августейшего демократа), «Црни мачак» (Черный кот) и збирка поезије «Прашњаво Сунце» (Пыльное Солнце). Објавио је и зборнике публицистичких текстова и прозе: «Разбијено огледало Карабаха» (Разбитое зеркало Карабаха), «Асфалт и сенке» (Асфальт и тени) и «Самоуништење» (Саморазрушение). Пише на руском и белоруском језику. Књиге Валерија Казакова су преведене на белоруски, пољски, српски језик и др. Члан је и Удружења књижевника Србије.

Казаков је награђен са три ордена, двадесет медаља и одликовања Руске федерације и Републике Белорусије, кандидат је друштвених наука. Добитник државне награде Владе Руске Федерације у области културе. Лауреат награде имена Павла Маковича Адамова.

Ова збирка је још један леп пример књижевних веза Србије са Русијом и Белорусијом. Поезија Казакова обилује вишеслојним песничким сликама, кратка је и привлачна оку читаоца и не сумњамо да ће их привући и опчинити. А за читаоце портала «АС Инфо» припремили смо три песме из ове збирке.

Станодавка


***

Окрутног бога
одгајила је у себи,
заборавивши на радост
своју и људску.
Ти често долазиш
к мени ноћима,
али ја у дому своме
одавно не ноћивам.

***

Москва стоји,
попут воде у залеђу,
и киселе се људи
у колима кроз вожњу,
а негде у степи
на прашњавим гривама коњи
односе живот,
и не мучи ништа њих.

Цветови

Цветови умеју да воле.
Умеју да живе до крика.
И гину,
погнувши вратове,
надмено и велико.
Шта значе ови знаци?
Чичак подиже обрве,
и нестрљиво гледа мак
и на жене меднокоже.
Откуда сила погледа
код црвених георгина,
које се протежу из баште
до ватре твојих завеса?
Минута са болом века,
и век, као живот цвета,
погледају на човека
као из ћутљивог лета.

Дајана Лазаревић

 

asinfo.info

Прочитано 340 раз
Другие материалы в этой категории: « IZVOR GOSPODARA JELSKIH. Prevod knjige A. Karljukeviča sa beloruskog jezika