Пятница, 25 05 2018
Войти Регистрация

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Create an account

Fields marked with an asterisk (*) are required.
Name *
Username *
Password *
Verify password *
Email *
Verify email *
Captcha *

Стихотворения брестской поэтессы – на сербском языке

  • Воскресенье, 01 Апрель 2018 13:09
Даяну Лазаревич, переводчицу из Сербии, хорошо знают и в Беларуси. Она перевела на сербский язык стихотворения Владимира Короткевича, Алеся Бачилы, повесть-сказку Алеся Карлюкевича "Шубуршун и его друзья". Отдельным изданием увидели свет в Сербии переводы поэзии Максима Богдановича, которые Даяна Лазаревич объединила в книгу "Венок". Недавно Даяна Лазаревич приняла участие в IV Международном симпозиуме литераторов "Писатель и время", который проходил в Минске 1 марта 2018 года.
Новый проект талантливой переводчицы -- перевод стихотворений поэтессы из Брестчины Марии Кобец (эту подборку мы и предлагаем вниманию читателей "Созвучия" на сербском языке). Даяна Лазаревич вот что рассказывает о своих переводческих интересах: "Мне очень нравится белорусская поэзия. Я даже сама пробую писать на белорусском языке. Подборку моих белорусских стихотворений напечатал даже еженедельник "Літаратура і мастацтва, за что я признательна белорусским коллегам. Буду рада, если удастся осуществить в Сербии новые книжные проекты, связанные с белорусской поэзией".
 
Никита Беленченко

Марија КОБЕЦ – биографија

 Марија Кобец је рођена 1974. године у селу Валишча у Пинског рејона, Брестске области. Дипломирала је на Пинском медицинску средњу школу, потом на Институту за новинарство Беларуског Државног Универзитета. Песникиња, преводилац и уредница одговорне целине града Пинска РУП РТЦ „Телерадиокомпанија Брест“. Члан је Савеза књижевника Белорусије, члан Савеза књижевника Совјетског савеза, добитница брестске регионалне књижевне награде имена Владимира Каљесњика. Ауторка поетских зборника: „Капи“ и „Цветање пелина.“ Одређена дела су превођена и објављивана у Азербејџану, Русији, Пољској, Србији, Црној Гори, Туркменистану, Чеченији и Чувашији.

 

 ДО ПОЕЗИЈЕ (ДА ПАЭЗІІ)

 

Погибија? ..

Нада?..

Избављење?..

Несносан терет?..

Или крст?

Чувате, или дајете на исцељење?

Уништавате, издижући?

 

Пролећа бучног надахнуће!

Кипећи, немирни свете!

Љубав...

и обузетост...

лудило!

Завист...

и грижуће сузе!

 

Самоће и туге ропство!

И радост...

са ударцем у стомак!

И Вере Свете уздизање!

И исповест,

И гласно покајање!

 

Три прста...

Пехар...

Очишћење...

Почетак... и наравно... тле.

Погибија...

и ради избављења шљунак олова у боји цигле!..

 

***

Просто, мене нема         (…Проста мяне няма)

Тамо, где је извор сенке.

Острвима очију - зима,

Иње у слепим нијансама.

 

Просто, мене нема

у мраку и на зениту.

Тајнопис дана – “ја сам сама”,

Правопис истине “ИС ХС НИ КА”.

 

Просто, мене нема

у ветру, води и у глибу!

Ја сам у вишегласју?..

Не!..

Ја сам са Небом у разговору!

 

Ја сам у подруму речи

И у римовању строфе.

Тражим основу основе -

Роб сам своје катастрофе.

 

Са ореолом око главе,

Са крилима на плећима...

- Роб Поезије!..

Стој!..

К вечности све?..

- Да!..

           Могуће је...

 

***

Људи никада нису имали крила.    (Людзі адвеку не мелі крылы.)

Ломили су ноге, напуштала их сила.

Цветали и увече, нису вриштали -

Гледали у неба, а били без крила.

 

Људи никада нису имали крила.

Скупљали су камење, леђа кривили ,

И... пуцали, у грудима без била...

Гледали су у небо - тражећи крила.

 

Људи никада нису имали крила.

Али су имали у срцу Исуса, Шиву,

Али су имали Веру, и с Вером - Силу!

И с Вером - Небо, не имавши крила.

 

 

ОПРОСТИ МИ, НЕБО, ОПРОСТИ…  (ПРАБАЧ МЯНЕ НЕБА, ПРАБАЧ…)

 

Чујем - ти плачеш, немој плакати,

Далеко блиско Небо...

Падају сузе...

Врана

Цепа натечену земљу.

 

Чујем твој јецај... И у туги

Ширим уморне руке.

Ти плачеш, да ли чујеш -

Ка Теби

Путник иде кратковиди.

 

Улива се крст у длан,

Хладан, скоро сасвим стиснут.

Стаза - аканитом прекривена,

И тело - преживело једва - једва.

 

И срце једва бије, и плаче,

Твој плач се чује разорно.

И путем бучних несрећа

Ја идем полако, покорно.

 

У лицима поцрнелих жена

Тражим опет стварност и веру.

Без свести шапућем молитву -

Издишем мисли у поверењу.

Подрхтава једро... и плаче,

Твој плач, Највиша тачко Неба...

Жао ми је, Небо, жао ми је,

За слабост у одсутности хлеба.

 

 

 

БИЋЕ   (ІСТОТА)

 

Шта видиш ти, биће,

заслепљено жуто - црвеним

сјајем злата?

Боје земље?..

Не!.. Твоја боја једина -

жуто-црвена!

Излазак и залазак сунца?

Да ли их ти видиш?!

Једино сунце твоје - хладни метал,

који одавно и на крају

квари твој поглед!

... Зашто ћутиш?

Да ли чујеш?..

Да ли чујеш ти, биће,

заглушујућу звону бакра?

Сливене птичје песме

у вечерње сумраке?

Не!..

Света звона сеоских храмова?!

Наравно, не!..

Као што може то да се чује,

што биће не може да осети,

рођено у хладном сјају мабра. Глуво!..

          Слепо!..

                      Неосетљиво!..

                                Прљаво створење,

                                                 Рођено на погибији земљаског рода!..

 

 

НЕБО   (НЕБА)

 

Ја сам ти дала своје Небо.

А ти...

Ти си Га населио вранама и облацима,

Громовима и муњама...

Обукао злослутним јатима

Они су парализовали Његово тело,

измучили Његову слободу...

 

Зашто - ааа - ааа?

Очајнички подижем руке и... ужасавам се:

Громови раздиру облик привидан,

Вране кљуцају очи плаве,

Крвави барут плива

по грудима изранављеним...

Године - еее - еее!..

 

Кроз твоје, да, кроз твоје напоре

Покорно гине на ушћу Река Живота

"Розе љиљан Нила" - лотос свети.

Године - еее - еее!..

...И тоне глас и звуцима неме нечулности...

 

 

ГОЛАС МОГА БИЋА   (ГОЛАС  МАЁЙ  СУТНАСЦІ)

 

Чији си ти, гласе,

који све време звучиш у мојој подсвести?

Глас команда,

глас икона,

глас искушења,

глас бриге,

глас невоље,

глас савести?

Глас, који се мири са сновима и жељама.

Глас, који побеђује мелодију расположења.

Глас, који тужним нотама слаби тела...

Глас Исуса?

Буде?

Мухамеда?

Кришне?

Или можда глас нечастивога?

Не. То је глас бића мога.

Прочитано 205 раз
Авторизуйтесь, чтобы получить возможность оставлять комментарии